Dobar servis je kao dobar lekar: kada ga jednom nađete, ostajete kod njega. Evo kriterijuma po kojima ćete ga prepoznati i navika koje vas štite, koji god servis da izaberete.
1. Ponuda pre radova
Pre radova uvek zatražite pisanu ponudu ili potpisan radni nalog: sa detaljno navedenim delovima, radom i porezom. Ozbiljan servis to nudi i bez traženja. To je ujedno ono što utvrđuje cenu: bez dokumenta dogovorenog unapred, mnogo je teže osporiti naplaćeni iznos.
2. Kompletan račun
Dobar račun sadrži datum, nazive i adrese, kilometražu vozila i specifikaciju delova i radova, uz napomenu da li su delovi novi, polovni ili obnovljeni. Servis koji „zaboravi“ kilometražu ili delove navede neodređeno uskraćuje vam dokaz o održavanju. Pogledajte naš vodič kako razumeti račun iz servisa.
3. Izbor delova
Dobar servis objašnjava razliku između originalnih delova proizvođača i delova jednakog kvaliteta, a tamo gde to ima smisla može da ponudi polovne ili obnovljene delove. U nekim zemljama, na primer u Francuskoj, servisi su obavezni da ih ponude za određene delove.
4. Poštovanje plana održavanja proizvođača
U Evropskoj uniji automobil u garantnom roku možete da servisirate van mreže marke, ali servis mora da poštuje plan održavanja proizvođača i da koristi odgovarajuće delove i ulje. Servis od poverenja zna taj plan ili ga proveri, i na računu navodi šta je uradio. Plan za vaš motor nalazi se i u našim planovima održavanja po modelima.
5. Jasna objašnjenja
Dobar mehaničar odvoji vreme da objasni šta će raditi i zašto, pozove vas pre svakog dodatnog posla i pokaže vam zamenjeni deo ako to zatražite.
6. Ujednačene ocene
Čitajte nedavne ocene, posebno negativne, i kako servis na njih odgovara. Precizan i smiren odgovor na kritiku često je bolji znak od savršene ocene.
7. Uredna radionica
Čista i organizovana radionica ne garantuje ništa, ali često govori nešto o pažnji koja se posvećuje poslu.
U slučaju neslaganja
Čuvajte svaki dokument: ponudu, radni nalog, račun i prepisku sa servisom. Svoje primedbe iznesite pismeno, a ako se spor nastavi, obratite se organizaciji za zaštitu potrošača u svojoj zemlji.
Izvor: Uredba (EU) br. 461/2010